img target

META

U predgovoru kjige "Meta fore" profesora Rastka Ćirića, koja je  objavljena 1999. godine, pokojni velikan naše umetnosti Ranko Munitić je jedini javno pomeuo pravu istinu o nastanku "Mete" ili "Targeta", simbola koji je obeležio građanski otpor u Srbiji  NATO bombama početkom 1999. godine. On je  u predgovoru  knjige koja je izašla u malom tiražu, pomenuo istinu o kreatorima "Mete".

A šta je zapravo puna, prava istina, koju nikada do sada javno nismo ispričali? A nismo je ispričali jer nam nije bilo važno ko je "Metu" smislio – bilo je važno samo to što je naša ideja za manje od 48 sati obišla ceo svet...

Početkom bombardovanja, u noćima bez struje, sedeli smo obično u  kafanici "Titanik" na ulazu u Skadarliju, kod kuće Đure Jakšića. Urednik karikature i stripa u Našoj krmači, akademski slikar Milenko Mihajlović, živeo je sa tadašnjom suprugom Zoricom, u blizini kafane "Tri šešira". Posle nekakve alkoholne doping doze u "Titaniku", moja malenkost, Boško Savković vlasnik i urednik "Naše krmače" i moja supruga Nada  nastavili smo da bistrimo filozofiju života u stanu Mihajlovića.

Kada je flaša nekog burbona, zaostalog i sretnih vremena, bila gotovo pri dnu, uz sveće, sirene i odjeke eksplozija, Milenko reče da se ovih dana oseća ko šetajauća meta, kao patka u lovištu. Odjednom smo se svi osetili kao patke, kao šetajuće mete. Krivili smo za to lošu politiku, Slobu, lude glasače fanatike, nas same jer možda nismo radili dovoljno da do bombi ne dođe. I neko tada reče:

- Dobro, neka smo mi i krivi... ali zašto je kriv Narodni muzej, Biblioteka, Narodno pozorište...? Hoće li i to da gađaju?

Tada nam je na pamet pala meta kakva je posle obišla svet. Samo što je u centru mete bio grb Beograda, a ispod je pisalo ...I OVO JE BEOGRAD...

Želeli smo da na krov svake institucije kulture postavimo ogromnu takvu metu, da jednu još veću, štampanu na platnu, postavimo ispred Američke čitaonice, takođe ustanove kulture, u Knez Mihailovoj ulici.

Čim smo se rastreznili, otrčali smo u Skupštinu grada da vidimo našeg drugara, tadašnjeg Sekretara za informisanje, Aleksandra Čotrića. Kako je SPO u to vreme "držao" gradsku vlast, sreli smo tamo i Danu Drašković, Dragana Kojadinovića i neke druge, ine ljude. Ideja je zdušno prihvaćena i dogovorili smo se da će cela redakcija "Naše krmače" sledećeg jutra u 10 časova biti na Slaviji gde će nam neko doneti ogromnu metu, široku više od 10 metara, štampanu na platnu. Trebalo je da tu metu zajedno sa građanima koji će nam se priključiti odnesemo do Trga Republike gde je bio koncert protiv bombi, i da je posle odnesemo do Američke čitaonice.

Sledećeg jutra je padala kiša, bilo je hladno, a meta je kasnila na Slaviju. Tek oko dva popodne smo krenuli ka Trgu po onoj kiši. Na naslovnoj strani sutrašnjeg "Blica" čija je redakcija u to vreme bila u zgradi Beograđanka, osvanula je fotografija sa ogromnom metom iz ptičje perspektive.

Svo vreme dok smo našu metu nosili prema Trgu, pored nas su prolazili ljudi koji su na reverima, prikačene špenadlama, nosili male mete. Tada smo shvatili zašto smo čekali četiri sata - neko je morao biti brži od nas. Posle smo čuli da je mnogo malih štampanih meta stiglo iz Gradske direkcije za gađevinsko zemljište i da su deljene građanima na Trgu Republike.

Naša meta je završila na platou između Delijske česme i Američke čitaonice. Tamo je, slepljena za tlo, sačekala kraj bobardovanja. Metu smo iskoristili da otštampamo razglednice sa jasnom porukom "Greetings from Belgrade" i da ih pošaljemo svim prijateljima širom sveta. Jedan od nas, Rastko Ćirić je metu iskoristio za svoju knjigu "Meta fore" a dizajn smo poklonili i "Otporu" za jednu od njihovih antirežimskih kampanja.

Drugi su metu iskoristili da prave majice, čarape, gaće, sveske... da zarade novac i na tome. Neki drugi su tapšani po ramenu za sjanu ideju. Nas su po običaju zaboravili. Teško je bilo i onda kao i sada, biti Nekompromitovan u partijskoj državi.

Međutim, nije nam bilo žao. Mi smo našu misiju obavili. Još jedna od našeih ideja je obišla svet, a mi smo eto čekali punih 12 godina da i vama javno saopštimo punu istinu o "Meti".

Tako smo mi, Nekompromitovani intelektualci Beograda, za razliku od onih koju su pucali, našu domovinu branili pameću i idejama.